Mnoga deca ne uče jezik reč po reč.
Neka deca prvo pamte cele fraze, delove pesmica, rečenice iz crtaća, reklame ili izraze koje su čula u određenoj situaciji. Te fraze kasnije koriste da nešto poruče, iako odraslima značenje nije uvek odmah jasno.
Ovo se zove geštalt jezičko procesuiranje ili Gestalt Language Processing (GLP). Ponavljanje fraza zove se eholalija.
U Logolabu eholaliju ne posmatramo kao „besmisleno ponavljanje“ koje treba ugasiti. Posmatramo je kao deo detetovog jezičkog razvoja i tražimo način da iz nje podržimo fleksibilniji jezik.
Kada je ova podrška potrebna?
Podrška može biti korisna ukoliko vaše dete:
- ponavlja rečenice iz crtaća, pesmica ili reklama
- koristi fraze koje odraslima deluju „van konteksta“
- ponavlja ono što ste upravo rekli umesto da odgovori
- koristi iste fraze u sličnim situacijama
- pevuši, ponavlja intonaciju ili ritam govora
- ima mnogo naučenih fraza, ali malo fleksibilnog jezika
- teško odgovara na pitanja
- teško traži, odbija, komentariše ili objašnjava
- ima autizam ili sumnju na autizam
- govori, ali razgovor često deluje jednostrano
- ne govori ili govor koristi nepouzdano
Eholalija sama po sebi nije problem.
Važno je da razumemo šta dete tom frazom pokušava da kaže i kako možemo da mu ponudimo jezik koji će postepeno postati fleksibilniji.
Šta je geštalt jezičko procesuiranje?
Kod analitičkog razvoja jezika dete obično prvo koristi pojedinačne reči, pa ih postepeno spaja u fraze i rečenice.
Kod geštalt jezičkog razvoja dete prvo koristi veće jezičke celine. To mogu biti:
- „Hajde da idemo!“
- „Još jednom!“
- „Ne diraj, vruće!“
- „Spremni za avanturu!“
- „To je bilo super!“
Za dete ove fraze mogu imati značenje koje nije isto kao značenje koje odrasli čuju.
Na primer, fraza iz crtaća „Spremni za avanturu!“ može značiti: „hoću opet“, „plašim se“, „ne sviđa mi se“, „uzbuđen sam“ ili „treba mi pomoć“.
Zato ne gledamo samo reči. Gledamo situaciju, intonaciju, telo, emociju i ono što se desilo pre i posle fraze.
Šest faza geštalt jezičkog razvoja
Geštalt jezički razvoj se često opisuje kroz šest faza u okviru Natural Language Acquisition (NLA).
Ukratko:
- 1. Dete koristi cele naučene fraze
- 2. Dete kombinuje delove poznatih fraza
- 3. Dete izdvaja pojedinačne reči
- 4. Dete spaja reči u kratke fraze
- 5. Razvija se gramatika
- 6. Dete koristi fleksibilan, samostalno građen jezik
Terapija ne preskače faze. Pratimo gde se dete trenutno nalazi i podržavamo sledeći korak u razvoju jezika.
Kako izgleda podrška u Logolabu?
Rad počinje procenom detetove komunikacije. Razgovaramo sa roditeljima i posmatramo kako dete koristi govor, eholaliju, intonaciju, gest, pogled, telo, ponašanje i igru.
Gledamo:
- koje fraze dete koristi
- kada ih koristi
- šta se dešava pre i posle fraze
- kako dete pokazuje želje, odbijanje i interesovanja
- koliko je govor fleksibilan
- da li je detetu potrebna AAK podrška
- koja interesovanja možemo koristiti kao ulaz u komunikaciju
Na osnovu toga biramo podršku koja odgovara detetu i porodici.
U radu koristimo igru, odnos, detetova interesovanja, prirodne jezičke modele i svakodnevne situacije. Cilj nije da dete prestane da ponavlja, već da dobije više načina da izrazi značenje.
Autizam, eholalija i komunikacija
Eholalija se često javlja kod autistične dece, ali nije isto što i dijagnoza autizma.
Neka autistična deca ne govore. Neka govore u rečenicama. Neka imaju mnogo naučenih fraza, ali im je teško da koriste jezik fleksibilno.
U Logolabu autizam ne posmatramo kao nešto što treba „popraviti“. Naš cilj nije da dete izgleda manje autistično. Cilj je da razumemo kako dete komunicira i da mu pomognemo da ima više načina da bude shvaćeno.
Ne koristimo ABA pristup. Ne tražimo kontakt očima kao uslov za komunikaciju. Ne gasimo eholaliju.
Pročitajte više: Dete sa autizmom i govorno-jezička terapija — šta funkcioniše, a šta ne
Koja je uloga roditelja?
Roditelji su najvažniji detetovi komunikacijski partneri.
Zato kroz rad učimo kako da prepoznate šta dete pokušava da kaže, kako da odgovorite na eholaliju, kako da koristite detetova interesovanja i kako da podržite komunikaciju kod kuće bez pritiska i stalnog ispitivanja.
Roditelj ne treba da postane terapeut.
Roditelj treba da razume dete i da ima jasne, praktične načine da ga podrži u svakodnevnom životu.
Kada uključujemo AAK?
Kod neke dece govor nije dovoljno razvijen ili nije dovoljno pouzdan da prenese sve što dete želi da kaže.
Tada uključujemo AAK podršku: gestove, znakove, komunikacijske table, PODD komunikacijsku knjigu, simbole, tekst ili tehnologiju.
AAK ne zamenjuje rad na jeziku. AAK detetu daje dodatni način da komunicira dok se govor i jezik razvijaju.
Pročitajte više: AAK podrška za decu koja ne govore ili govor ne koriste pouzdano
Česta pitanja roditelja
Moje dete ponavlja rečenice iz crtaća. Da li je to problem?
Ne mora da bude problem. Ponavljanje rečenica iz crtaća može biti eholalija. Kod neke dece eholalija je deo geštalt jezičkog razvoja. Važno je da razumemo kada dete koristi frazu, šta se tada dešava i koje značenje ta fraza može imati za dete.
Da li eholalija znači da dete ne razume?
Ne nužno. Neka deca razumeju više nego što mogu da izraze fleksibilnim govorom. Eholalija može biti način da dete učestvuje u komunikaciji, obradi situaciju ili prenese značenje koje odrasli ne prepoznaju odmah.
Da li treba da zaustavljamo eholaliju?
Ne. Eholaliju ne treba gasiti. Potrebno je razumeti njenu funkciju i podržati dete da iz naučenih fraza postepeno razvija fleksibilniji jezik.
Šta je geštalt jezičko procesuiranje?
Geštalt jezičko procesuiranje je način usvajanja jezika u kome dete prvo koristi cele fraze, melodiju i intonaciju, a kasnije ih razlaže na manje delove. Takva deca često prvo koriste eholaliju, zatim delove fraza, pojedinačne reči, kratke kombinacije i na kraju fleksibilniji jezik.
Da li geštalt jezičko procesuiranje znači da dete ima autizam?
Ne uvek. Geštalt jezičko procesuiranje se često javlja kod autistične dece, ali nije isto što i dijagnoza autizma. U proceni gledamo celokupnu komunikaciju deteta, ne samo eholaliju.
Moje dete govori u rečenicama. Da li ova podrška ima smisla?
Da, ukoliko govor nije fleksibilan. Neka deca govore u rečenicama, ali uglavnom koriste naučene fraze. Podrška može pomoći da se jezik postepeno razvija ka spontanijem i fleksibilnijem izražavanju.
Da li radite sa decom koja ne govore?
Da. Kod dece koja ne govore ili govor koriste nepouzdano procenjujemo i potrebu za AAK podrškom, komunikacijskim tablama, PODD knjigom, gestovima, znakovima ili tehnologijom.
Da li radite onlajn?
Da. Onlajn rad može biti koristan za roditeljske konsultacije, porodice van Beograda i porodice iz srpskog govornog područja koje žive u inostranstvu. Kod mlađe dece onlajn rad je često usmeren na roditelje i podršku komunikaciji u svakodnevnim situacijama.
Prvi korak
Ukoliko vaše dete ponavlja rečenice iz crtaća, koristi eholaliju, govori „napamet“, ne govori ili govor koristi nepouzdano, prvi korak je procena komunikacije.
U Logolabu zajedno sa porodicom tražimo značenje iza detetovih fraza i način da se govor, jezik i komunikacija razvijaju bez pritiska.
Zakaži besplatnu konsultaciju