Šta je eholalija i geštalt jezički razvoj
Roditelji često kažu:
Ako ovo prepoznajete kod svog deteta, verovatno ste već čuli reč eholalija.
Eholalija znači da dete ponavlja reči, fraze, melodije ili delove govora koje je ranije čulo. To može biti rečenica iz crtaća, pesma, reklama, fraza koju roditelj često koristi ili nešto što je dete čulo u vrtiću.
Dugo se eholalija posmatrala kao nešto što treba zaustaviti. Kao „besmisleno ponavljanje“. Kao prepreka pravom jeziku.
Danas znamo da kod mnoge dece, posebno kod autistične dece, eholalija može biti deo prirodnog načina usvajanja jezika.
To ne znači da svaka eholalija uvek ima jasno značenje koje odrasli odmah razumeju. Ne znači ni da je svako ponavljanje automatski funkcionalna rečenica. Znači da ne treba žuriti da je ugasimo.
Treba da pokušamo da razumemo šta dete tim ponavljanjem radi.
Zamislite da dete kaže:
iako ne izgleda kao da ide negde.
Odrasli mogu pomisliti:
Ali možda dete tom frazom govori:
Ista fraza može imati različita značenja u različitim situacijama.
Kao kada odrasla osoba kaže:
To može značiti stvarno slaganje. Može značiti ironiju. Može značiti nervozu. Može značiti: „ne mogu sad da se raspravljam.“
Značenje nije samo u rečima. Značenje je u tonu, situaciji, odnosu i kontekstu.
Kod dece koja koriste eholaliju, mi često moramo da postanemo detektivi značenja.
Ne da ispitujemo dete. Ne da ga teramo da „kaže lepo“. Već da posmatramo: kada koristi frazu, sa kim, u kojoj situaciji, kakvom intonacijom i šta se neposredno pre toga desilo.
Eholalija može biti neposredna ili odložena.
Neposredna eholalija znači da dete ponovi ono što je upravo čulo.
Roditelj kaže:
Dete kaže:
To ne mora značiti da dete ne razume. Nekada dete ponavlja pitanje jer još ne može brzo da organizuje odgovor. Nekada mu je potrebna dodatna obrada. Nekada ponavljanjem drži komunikaciju otvorenom.
Odložena eholalija znači da dete ponavlja nešto što je čulo ranije. To može biti rečenica iz crtaća, pesme, reklame, aplikacije, razgovora, vrtića ili kuće.
Na primer, dete kaže:
dok stoji pored vrata.
Odraslom to može delovati nepovezano. Ali možda dete govori:
Odložena eholalija često zvuči kao citat. Ali za dete može biti najdostupniji jezički materijal u tom trenutku.
Neka deca usvajaju jezik analitički, reč po reč.
Na primer:
To je put koji najčešće očekujemo kada razmišljamo o razvoju govora.
Druga deca jezik prvo usvajaju u celinama. Umesto da krenu od pojedinačne reči, ona zapamte celu frazu, melodiju ili jezički paket.
Na primer:
Ova deca često ne kreću od pojedinačnih reči. Ona prvo „uhvate“ ceo jezički komad, zajedno sa intonacijom, ritmom i emocionalnim značenjem.
To zovemo geštalt procesuiranje jezika ili gestalt language processing (GLP).
Geštalt znači celina. Dete ne kreće od sitnih delova, već od većih celina koje tek kasnije počinje da razlaže.
Natural Language Acquisition, ili skraćeno NLA, jeste okvir koji opisuje kako neka deca prelaze put od eholalije ka fleksibilnom, samostalno generisanom jeziku.
Važno je razumeti:
NLA nije dijagnoza. GLP nije metoda koju „radimo detetu“. To je način da opišemo kako se jezik kod neke dece prirodno razvija.
Kao što neka deca prvo uče reč po reč, tako neka deca prvo uče cele fraze. Oba puta su prirodna. Razlika je u tome šta dete prvo obrađuje: deo ili celinu.
Kod geštalt procesora jezik često ide putem:
Ovaj put ne izgleda uvek uredno. Dete može koristiti cele fraze i pojedinačne reči u istom periodu. Može se vraćati starim frazama kada je umorno, uzbuđeno ili preplavljeno. Može imati mnogo jezika koji zvuči „napamet", ali još uvek malo jezika koji je fleksibilan.
To ne znači da ne napreduje. Znači da treba da znamo šta gledamo.
Kod dece koja uče jezik kroz celine, napredak ne izgleda uvek kao „nova reč".
Nekada napredak izgleda kao nova upotreba stare fraze.
Na primer, dete je ranije govorilo:
samo kada svi zaista izlaze napolje.
Kasnije istu frazu koristi kada vidi jaknu. Zatim kada stoji pored vrata. Zatim kada želi da prekine aktivnost. Zatim kada želi promenu.
To je napredak. Fraza postaje fleksibilnija. Dete je ne koristi samo kao snimak, već počinje da je povezuje sa značenjem.
Kasnije se fraza može promeniti:
To su znaci da dete počinje da razlaže celinu i da menja delove.
Još kasnije se pojavljuju pojedinačne reči:
Kod dece koja uče analitički, pojedinačna reč često je početak. Kod dece koja uče geštalt načinom, pojedinačna reč može biti važan kasniji korak.
Zato je važno da ne merimo svu decu istom mapom.
Roditelji često kažu:
Nekada je to tačno. Dete može ponavljati frazu zbog senzornog zadovoljstva, ritma, zvuka ili samoregulacije. To je takođe važno i ne mora biti problem.
Ali često se iza fraze krije veza koju odrasli još nisu prepoznali.
Na primer, dete kaže:
dok ne dira ništa vruće.
Možda ta fraza ne znači temperaturu. Možda znači:
Fraze koje dete koristi često su vezane za emociju, situaciju ili telesni osećaj iz trenutka kada ih je prvi put čulo.
Ako je fraza prvi put bila povezana sa uzbuđenjem, dete je može koristiti kada je uzbuđeno. Ako je bila povezana sa strahom, može je koristiti kada oseća nesigurnost.
Zato kod eholalije ne gledamo samo reči. Gledamo celu scenu.
Najčešće ne pomaže:
Ovakve reakcije često prekidaju komunikaciju.
Dete tada može naučiti da je njegov način komunikacije pogrešan, umesto da dobije podršku da ga razvija dalje.
Ako dete koristi eholaliju, cilj nije da je ugasimo. Cilj je da razumemo njenu funkciju i pomognemo detetu da iz nje razvije fleksibilniji jezik.
Ne rušimo most zato što još nije autoput. Most je tu da dete pređe na sledeću obalu.
Ne samo reči. Slušajte intonaciju, ritam, izraz lica, telo i situaciju. Kod dece koja koriste eholaliju, značenje često nije samo u rečenici koju čujemo, već u tome kada je dete koristi i kako je koristi.
Ako dete kaže: „Idemo napolje!" dok stoji pored vrata ili uzima jaknu, možete reći:
Ako dete kaže: „Spremni za avanturu!" dok želi da krenete, možete odgovoriti:
Ako dete kaže: „Ne diraj, vruće!" kada mu je neprijatno ili ne želi nešto, možete reći:
Kod dece koja uče jezik u celinama, često više pomažu kratke, prirodne fraze nego pojedinačne reči ili pitanja.
Umesto:
možemo ponuditi:
Cilj nije da dete odmah ponovi. Cilj je da čuje jezik koji ima smisla u tom trenutku, u odnosu sa osobom koja ga razume.
Tako se eholalija postepeno širi, menja i postaje fleksibilniji jezik.
Eholalija se često javlja kod autistične dece, ali nije rezervisana samo za autizam. Mnoga deca u ranom razvoju ponavljaju ono što čuju. Razlika je u tome koliko se eholalija zadržava, kako se koristi i da li se razvija ka fleksibilnijem jeziku.
Kod autistične dece eholalija često ima važnu komunikativnu, jezičku ili regulatornu ulogu.
Zato pitanje nije samo:
Mnogo bolje pitanje je:
Da li traži? Da li odbija? Da li komentariše? Da li se smiruje? Da li deli sećanje? Da li pokušava da ostane u razgovoru?
Kada promenimo pitanje, menja se i način na koji podržavamo dete.
U Logolabu eholaliju ne posmatramo kao ponašanje koje treba ugasiti.
Posmatramo je kao deo detetovog komunikacionog i jezičkog profila.
Prvo pokušavamo da razumemo kako dete koristi fraze: u kojim situacijama, sa kojom intonacijom, uz koje emocije i šta se dešava pre i posle.
Zatim zajedno sa roditeljima biramo načine da podržimo razvoj jezika kroz odnos, igru, svakodnevne rutine i detetova interesovanja.
Kod neke dece to znači da pratimo njihove fraze i nudimo prirodne, kratke modele. Kod neke dece uvodimo AAK kako bi dete imalo dodatni način da izrazi ono što govor još ne može pouzdano da prenese.
Najvažnije je da dete ne izgubimo iz komunikacije zbog naše potrebe da reči odmah zvuče „ispravno“.
Prvo odnos. Zatim značenje. Zatim reči.
Eholalija nije kraj razvoja jezika, za mnogu decu ona je početak puta.
