AAK podrška je namenjena deci koja ne govore, govore vrlo malo ili govor ne koriste pouzdano u svakodnevnoj komunikaciji.
AAK znači augmentativna i alternativna komunikacija. Na engleskom se često koristi skraćenica AAC.
To nije odustajanje od govora.
AAK detetu daje dodatni način da se izrazi dok se govor razvija, ili onda kada govor nije dovoljan da dete kaže šta želi, misli i oseća.
Komunikacija ne bi trebalo da čeka govor.
Pročitajte više: Moje dete ne govori — šta je AAK i zašto nije odustajanje od govora
Kada je AAK potrebna?
AAK može biti korisna ako vaše dete:
- ne govori
- govori malo
- govori, ali ga okolina teško razume
- koristi govor samo ponekad ili samo u poznatim situacijama
- razume više nego što može da kaže
- pokazuje, vuče odraslog za ruku ili koristi telo da bi nešto poručilo
- često plače, vrišti, povlači se ili se frustrira, jer ga drugi ne razumeju
- koristi eholaliju i nema dovoljno fleksibilnog jezika
- ima preporuku za AAK
Važno je da dete ima pouzdan način da kaže šta želi, šta neće, šta oseća i šta mu je potrebno. Ukoliko trenutno nema taj način, potrebna mu je podrška u komunikaciji odmah.
Šta AAK može da uključuje?
AAK nije samo tablet za komunikaciju.
AAK može uključivati:
- znakovni jezik
- pogled i pokazivanje
- gestove
- komunikacijske table
- komunikacijske knjige
- simbole i slike
- tekst i pisanje
- aplikacije i uređaje za komunikaciju
Za većinu dece najbolja podrška nije jedan alat, već kombinacija više načina komunikacije. Dete može koristiti govor, gest, pogled, komunikacijsku knjigu i uređaj u različitim situacijama.
Kako izgleda AAK podrška u Logolabu?
U Logolabu prvo procenjujemo kako dete već komunicira. Posmatramo kako dete traži, odbija, bira, pokazuje interesovanje i reaguje kada ga ne razumemo.
Gledamo šta već koristi: pogled, telo, gest, zvuk, ponašanje, govor ili eholaliju. Zatim zajedno sa roditeljima biramo oblik podrške koji ima smisla za dete, porodicu i jezik koji dete svakodnevno čuje.
U radu možemo koristiti komunikacijske table, PODD komunikacijske knjige, znakovni jezik, vizuelnu podršku i aplikacije dostupne na srpskom za iPad.
Cilj tretmana nije da dete pokaže sličicu, već je cilj da dete ima način da učestvuje u komunikaciji.
PODD komunikacijska knjiga
U Logolabu posebno koristimo PODD komunikacijske knjige.
PODD nije samo knjiga sa sličicama. To je organizovan sistem jezika koji detetu omogućava da komunicira u stvarnim situacijama: tokom igre, obroka, šetnje, oblačenja, čitanja, biranja, odbijanja, komentarisanja i postavljanja pitanja.
PODD detetu ne daje samo način da nešto zatraži, već omogućava širi pristup jeziku: da kaže da nešto neće, da želi još, da mu se nešto sviđa, da ne razume, da želi pauzu, da nešto nije u redu ili da ima ideju.
Pročitajte više: PODD komunikacijska knjiga — šta je i kako znati da li je pravo za vaše dete
Koja je uloga roditelja?
Roditelji su najvažniji detetovi komunikacijski partneri.
Zato kroz rad učimo kako da prepoznate šta dete pokušava da kaže, kako da uvedete AAK bez pritiska, kako da koristite komunikacijsku knjigu ili tablu u svakodnevnim situacijama i kako da podržite komunikaciju kod kuće.
Roditelj ne treba da postane terapeut. Roditelj treba da razume dete i da ima jasne, praktične načine da ga podrži u svakodnevnom životu.
Česta pitanja roditelja
Da li AAK sprečava govor?
Ne. AAK ne sprečava govor. AAK podržava komunikaciju dok se govor razvija. Kada dete ima način da ga drugi razumeju, komunikacija često postaje manje frustrirajuća i smislenija.
Da li je AAK isto što i tablet za komunikaciju?
Ne. Tablet ili uređaj mogu biti jedan oblik AAK, ali AAK uključuje i gestove, znakove, komunikacijske table, komunikacijske knjige, PODD, simbole, tekst i druge načine izražavanja.
Moje dete razume sve, ali ne govori. Da li je AAK za njega?
Da. Dete koje razume više nego što može da kaže govorom često ima veliku potrebu za AAK. AAK mu daje način da izrazi ono što zna, želi, misli i oseća.
Šta ako dete ne želi da koristi komunikacijsku knjigu?
To je često na početku. Dete možda još ne zna čemu knjiga služi, ili mu je trenutno lakše da koristi gest, pogled, telo ili vođenje odraslog za ruku. Zato ne počinjemo od zahteva „pokaži“. Počinjemo od modelovanja, odrasli koristi knjigu da kaže nešto stvarno u stvarnoj situaciji.
Da li dete mora prvo da razume slike i simbole?
Ne. Dete ne mora prvo da dokaže da razume simbole da bismo mu ponudili AAK. Kao što detetu govorimo pre nego što ono progovori, tako i AAK modelujemo pre nego što dete počne samostalno da je koristi.
Od kog uzrasta može da se počne sa AAK?
Sa AAK podrškom može se početi vrlo rano, čim primetimo da dete nema pouzdan način da izrazi šta želi, šta ne želi, šta oseća ili šta mu je potrebno. AAK nije rezervisana za stariju decu. Kod male dece podrška se uvodi kroz svakodnevne situacije: igru, rutine, gestove, znakove, komunikacijske table, komunikacijske knjige (PODD) ili druge načine komunikacije koje odrasli modeluju. Ne čekamo određeni uzrast. Čekanje bez načina za komunikaciju nije podrška.
Može li dete da koristi i PODD i tablet?
Može. Deca prirodno koriste više načina komunikacije. Fizička komunikacijska knjiga može biti korisna u nekim situacijama, a digitalni uređaj u drugim. Važno je pronaći kombinaciju koja funkcioniše u stvarnom životu deteta i porodice.
Da li sarađujete sa vrtićem ili školom?
Da, kada je to u interesu deteta. AAK ne treba da ostane samo u terapijskoj sobi. Dete treba način komunikacije u okruženjima u kojima provodi dan.
Prvi korak
Ukoliko vaše dete ne govori, govori nepouzdano ili nema jasan način da izrazi šta želi, misli i oseća, prvi korak je procena komunikacije.
U Logolabu zajedno sa porodicom tražimo način da se detetova poruka čuje kroz sve dostupne modalitete — govor, gest, znak, komunikacijsku knjigu, tehnologiju ili kombinaciju više puteva.
Zakaži besplatni razgovor