Dvojezičnost sama po sebi ne usporava razvoj govora.
Dete koje raste uz dva jezika nije „zbunjeno“ zato što čuje srpski i engleski, srpski i nemački, srpski i francuski ili neku drugu kombinaciju jezika.
Ipak, dvojezično dete može imati kašnjenje u razvoju govora i jezika, isto kao i dete koje raste uz jedan jezik.
Tada nije korisno reći: „To je samo zbog dva jezika."
Važno je pažljivo proceniti kako dete razume i koristi oba jezika.
Pročitajte više: Dvojezično dete — kašnjenje ili zbunjenost? Šta kaže defektolog
Kada je potrebna procena?
Procena može biti korisna ukoliko vaše dete:
- ne govori ni na jednom jeziku
- govori malo na oba jezika
- razume više nego što može da kaže
- ima teškoće da prati svakodnevne naloge
- teško pronalazi reči
- nema dovoljno razvijeno razumevanje ni na jednom jeziku
- izgubilo je reči koje je ranije koristilo
- ima teškoće u vrtiću ili školi zbog jezika
- govori jedan jezik mnogo bolje, dok drugi stagnira
- ima teškoće sa čitanjem i pisanjem
- živi u inostranstvu, a roditelji žele podršku za srpski jezik
- ide u međunarodnu školu i uči na engleskom ili drugom jeziku
Mešanje jezika nije samo po sebi znak problema.
Važno je da vidimo da li se jezik razvija, koliko dete razume, kako komunicira i da li teškoće postoje u jednom ili u oba jezika.
Šta je normalno kod dvojezične dece?
Dvojezična deca često mešaju jezike.
Dete može reći:
- „Hoću apple."
- „Daj mi water."
- „Idemo outside."
To ne znači da je zbunjeno. Dete koristi reč koja mu je u tom trenutku dostupna.
Kod dvojezične dece jedan jezik često bude jači. To je obično jezik koji dete više sluša, koristi u školi, vrtiću ili sa vršnjacima.
Drugi jezik može biti slabiji, ali bi i on trebalo da se razvija tokom vremena.
Problem nije u tome što dete koristi dva jezika. Problem može postojati kada dete nema dovoljno razvijen jezik ni u jednom sistemu, ili kada komunikacija ne napreduje.
Simultana i sukcesivna dvojezičnost
Nije svako dvojezično iskustvo isto.
Simultana dvojezičnost znači da je dete od rođenja izloženo i sluša oba jezika.
Sukcesivna dvojezičnost znači da dete prvo razvija jedan jezik, a zatim kasnije ulazi u drugi jezik, najčešće polaskom u vrtić, školu ili preseljenjem.
Kod sukcesivne dvojezičnosti dete može proći kroz period tišine na novom jeziku. Taj period može trajati neko vreme i ne mora odmah značiti problem.
Za procenu je važno da znamo kada je dete počelo da sluša svaki jezik, koliko ga koristi i u kojim situacijama.
Kako izgleda procena u Logolabu?
U Logolabu procenjujemo dete u odnosu na njegovo stvarno jezičko okruženje.
Ne gledamo samo koliko dete zna reči na jednom jeziku.
Gledamo:
- koje jezike dete sluša
- od kada ih sluša
- ko govori koji jezik u porodici
- koji jezik dete koristi kod kuće
- koji jezik koristi u vrtiću ili školi
- koliko razume na svakom jeziku
- kako izražava potrebe, misli i osećanja
- da li teškoće postoje u jednom ili u oba jezika
- kako izgleda komunikacija u svakodnevnom životu
Procenu možemo raditi na srpskom i engleskom jeziku.
Kod drugih kombinacija jezika oslanjamo se na detaljan razgovor sa roditeljima, upitnike i opis funkcionisanja deteta na jeziku koji ne procenjujemo direktno.
Kako izgleda podrška?
Podrška zavisi od deteta, jezika koje koristi i ciljeva porodice.
Nekoj deci je potrebna podrška razvoju srpskog jezika. Nekoj deci je potrebna podrška engleskom jeziku zbog škole. Nekoj deci je potrebna podrška na oba jezika. Nekoj deci je potrebna pomoć u čitanju, pisanju i jezičkom procesuiranju.
U radu možemo podržavati:
- razumevanje jezika
- izražavanje
- bogaćenje rečnika
- građenje rečenice
- prepričavanje
- razgovor
- školski jezik
- čitanje i pisanje
- komunikaciju kod dece koja govor koriste nepouzdano
Cilj nije da se jedan jezik „ukine".
Cilj je da dete dobije podršku u jezicima koji čine njegov svakodnevni život.
Koja je uloga roditelja?
Roditelji su najvažniji detetovi jezički i komunikacijski partneri.
Zato kroz rad učimo kako da podržite jezik kod kuće, kako da znate kada je mešanje jezika očekivano, a kada treba obratiti pažnju, i kako da očuvate srpski jezik bez pritiska i stalnog ispravljanja.
Roditelj ne treba da bira između jezika porodice i jezika škole.
Roditelj treba da ima jasne, praktične načine da podrži dete u jezicima koji su mu važni.
Dvojezičnost, autizam i AAK
Dvojezičnost ne isključuje druge razvojne potrebe.
Neka dvojezična deca imaju autizam, eholaliju, teškoće u jezičkom procesuiranju, kašnjenje u govoru ili potrebu za AAK podrškom.
Kod svakog deteta procenjujemo sve dostupne oblike komunikacije: govor, razumevanje, gest, pogled, telo, ponašanje, igru, interesovanja i način na koji dete koristi jezik u stvarnom životu.
Ukoliko dete ne govori ili govor koristi nepouzdano, u podršku uključujemo i druge modalitete komunikacije, kao što su znakovni jezik, komunikacijske table, PODD komunikacijska knjiga, vizuelna podrška ili tehnologija.
Pročitajte više: AAK podrška za decu koja ne govore ili govor ne koriste pouzdano
Pročitajte više: Eholalija i geštalt jezički razvoj
Česta pitanja roditelja
Da li dvojezičnost usporava govor?
Ne. Dvojezičnost sama po sebi ne uzrokuje kašnjenje u razvoju govora i jezika. Dete koje kasni zbog jezičkih teškoća pokazivaće teškoće u oba jezika, ne samo u jednom.
Da li treba da prestanemo da govorimo srpski?
Ne. Srpski je često jezik odnosa, porodice, emocija i identiteta. Ukidanje jezika porodice obično ne rešava jezičko kašnjenje, a može osiromašiti komunikaciju kod kuće. Važno je da dete ima bogatu, prirodnu komunikaciju sa roditeljima na jeziku koji roditelji koriste najspontanije.
Da li je mešanje jezika problem?
Ne mora da bude. Mešanje jezika je često kod dvojezične dece. Dete koristi reč koja mu je dostupna u tom trenutku. Pažnju obraćamo na celokupan razvoj jezika, razumevanje i komunikaciju, ne samo na to da li dete meša jezike.
Moje dete govori engleski bolje nego srpski. Da li je to problem?
Ne mora da bude. Jezik škole, vrtića i vršnjaka često postane dominantan. Srpski može biti slabiji, ali bi trebalo da se razvija kroz porodičnu komunikaciju. Procena je korisna kada srpski stagnira, dete ga potpuno izbegava ili roditelji žele podršku da ga očuvaju.
Da li procena može da se radi samo na engleskom?
Može, ali slika nije potpuna bez informacija o drugom jeziku. Kod dvojezične dece uvek prikupljamo podatke o oba jezička sistema: kada je dete čulo svaki jezik, koliko ga koristi, sa kim ga koristi i kako funkcioniše kod kuće, u vrtiću ili školi.
Živimo u inostranstvu. Da li radite onlajn na srpskom?
Da. Onlajn rad je posebno koristan za porodice srpskog porekla koje žive u inostranstvu i žele stručnu podršku na srpskom jeziku. Rad može biti usmeren na dete, roditelje ili kombinaciju, zavisno od uzrasta i potreba.
Moje dete dobro govori, ali ima teškoće u čitanju i pisanju. Da li radite i s tim?
Da. Radimo i sa starijom decom koja imaju teškoće u čitanju, pisanju, razumevanju teksta, prepričavanju, organizaciji jezika i školskom jeziku. Kod dvojezične dece ove teškoće ponekad izgledaju drugačije nego kod dece koja uče samo jedan jezik.
Prvi korak
Ukoliko vaše dete odrasta uz dva ili više jezika, a niste sigurni da li je razvoj govora očekivan, prvi korak je procena.
U Logolabu gledamo celokupno jezičko iskustvo deteta, oba jezika i način na koji dete komunicira u stvarnom životu.
Zakaži besplatnu konsultaciju