Nina Krotić - defektolog, surdolog
Ja sam Nina Krotić, supruga, mama, osnivač Logolaba, diplomirani defektolog – surdolog i diplomirani filolog opšte lingvistike. Posebnu pažnju pridajem razvoju izvršnih funkcija i različitim načinima procesuiranja jezika kod beba i dece. Logolab sam osnovala na činjenici da bebe i deca usvajaju govor i jezik kroz autentičnu i smislenu komunikaciju s odraslom osobom koja prepoznaje detetove jače strane, prati detetova interesovanja, poštuje detetovu igru i pruža jezičke modele koji su u skladu s detetovim načinom usvajanja i procesuiranja jezika.
ISKUSTVO U RADU
Pripravnički staž i prvih pet godina radnog iskustva stekla sam u jednoj beogradskoj ustanovi, gde sam se susrela sa metodama rada koje nisu bile u skladu s mojim vrednostima i principima. Od 2009. godine sam redovni stručni saradnik Internacionalne škole u Beogradu (The International School of Belgrade) gde testiranje izvršnih funkcija, govorno-jezičkog statusa i logopedske tretmane sprovodim na srpskom i engleskom jeziku. Deca sa kojom radim uglavnom imaju različite komunikativne potrebe i vrlo često uče da govore više od jednog jezika. Upravo su oni moja najveća inspiracija i motivacija da stalno učim i pratim nova saznanja koja će im omogućiti da maksimalno razviju svoje potencijale. Zahvaljujući predivnom školskom stručnom timu za podršku učenju i njihovoj profesionalnosti, uvek sam vodila računa da i moja stručna usavršavanja prate njihove standarde.
DODATNE EDUKACIJE
- Integrativno kognitivni pristup učenju (An Integrative Cognitive Approach to learning)
- Prirodno usvajanje jezika - Geštalt jezičko procesuiranje (Natural Language Aquisition – Gestalt Language Development)
- DTTC (Dynamic Temporal and Tactile Cueing)
- Sertifikovani Hanen terapeut (Certified Hanen SLP)
- Pristup zasnovan na igri deteta (Play-based Therapy Approach)
- Auditivno-verbalna terapija (Auditory-Verbal Therapy)
- Terapija uz asistenciju životinja (Animal Assisted Interventions)
LIČNO ISKUSTVO
Pored svog obrazovanja i dodatnih edukacija, najveće iskustvo sam stekla kada sam postala mama. Moja trudnoća je bila rizična, sa komplikacijama koje su ugrožavale i mene i moje dete. Nakon teškog porođaja, moje dete je moralo da provede vreme u inkubatoru, a hipertonus ekstremiteta, hipotonus trupa i vrata nas je odvelo u razvojno savetovalište.
Naše iskustvo sa onim što su nazvali ranom intervencijom bilo je naporno i zamorno. Proces je bio rutinski, bez mnogo empatije od strane stručnjaka. Umesto podrške i obrazloženja, često smo se susretali sa nedostatkom informacija. Svaki odlazak u savetovalište ili na specijalistički pregled je bio težak, a osećaj frustracije samo je rastao. Tada sam zaista razumela koliko je važno imati pravu podršku i saosećanje, ne samo za dete već i za roditelje. Ova iskustva su me motivisala da stvorim mesto gde svaki roditelj i dete dobiju pažnju, poštovanje i podršku koju zaslužuju.